U istočnoj Bosni
Damjan PAVLICA
Paralelno sa operacijom protiv partizana, četnici naoružani od okupatora za operaciju Vajs poveli su opsežnu operaciju etničkog čišćenja u istočnoj Bosni i Sandžaku. Ovom generalštabnom operacijom je rukovodio general Mihailović, preko svojih komandanata Pavla Đurišića, Vojislava Lukačevića i Petra Baćovića. General Mihailović je 2. januara 1943. uputio depešu Petru Baćoviću povodom „projekta za raščišćavanje Turske u oblasti Čajniča":
Povodom projekta za raščišćavanje Turske u oblasti Čajniča naredio sam Pavlu da sa vojom izvrši potrebne pripreme za polovinu januara. .
O „čišćenju" muslimanskog stanovništva general Mihailović je redovno izveštavan. Pavle Đurišić je nakon izvršenog pokolja u okolini Bijelog Polja, 10. januara 1943. podneo Mihailoviću izveštaj kojim javlja da je akcija „izvedena tačno po utvrđenom planu", da su potpuno uništena „ukupno 33 muslimanska sela" i da je najviše ubijeno žena i dece:
Žrtve: Muslimana boraca oko 400 (stotine) žena i dece oko 1000.
Nakon pokolja u bjelopoljskom kraju, četničke snage mobilisane za italijansku ofanzivu su nastavile preko Sandžaka ka istočnoj Bosni, zatirući sve živo. Snage mileševskog, limskog, durmitorskog i drinskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini, ukupne jačine oko 5.000 boraca, započele su 5. februara 1943. ujutro opšti napad na muslimanska sela u okolini Pljevalja, Čajniča i Foče. Oko sela su se nalazile samo straže koje nisu pružile značajan otpor. Budući da četnici nisu naišli na organizovanu vojnu silu, bez ometanja je danima vršeno uništavanje stanovništva. Do 10. februara 1943. jedna od najvećih operacija Jugoslovenske vojske u otadžbini je okončana. Sva sela u zahvatu operacije su opljačkana i do temelja spaljena. Sve stanovništvo koje nije uspelo da se sklonije ubijeno, „bez obzira na pol i godine starosti", kako generala Mihailovića izveštava izvršilac radova, mlad major Pavle Đurišić.
Tokom akcije „čišćenja" general Mihailović se nalazio u svom štabu u Gornjem Lipovu kod Kolašina, stotinjak kilometara od zone dejstava. Putem radio veze je pažljivo pratio izvođenje operacije, o čemu je redovno obavešta-vao svoje potčinjene. Svojim depešama je tih dana pobedonosno javljao:
1. februar: Pavle krenuo u pravcu Branka i usput čisti sve pred sobom. Naša akcija ima zamah čišćenja cele Bosne.
2. februar: Preko Ostojića upućene su snage koje moraju sada preko Sandžaka.
One usput čiste teren i idu ka Ostojiću. Naravno čisteći turke u Sandžaku moraju ići ilegalno a ne kako smo predviđali, stićiće na vreme za definitivno čišćenje Bosne od komunista.
8. februar: što se tiče Turaka, Pavle izveštava da Turci skoro nedaju nikakav otpor. Tetkići [Talijani] mole i preklinju da se prestane.
Kao i prilikom prethodnog pokolja, major Đurišić je 13. februara 1943. uredno raportirao generalu Mihailoviću o rezultatima akcije protivu muslimana u pljevaljskom, čajničkom i fočanskom srezu:
Operacije su izvedene tačno po naređenju i izdatoj zapovesti. Napad je počeo u određeno vreme. Svi komandanti i jedinice izvršili su dobijene zadatke na opšte zadovoljstvo. Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena da nijedan njihov dom nije ostao čitav. Sva imovina je uništena sem stoke, žita i sena. za vreme operacija se pristupilo potpunom uništavanju muslimanskog življa bez obzira na pol i godine starosti žrtve. - Naše ukupne žrtve su bile 22 mrtva od kojih 2 nesrećnim slučajem i 32 ranjena. Kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece.
Ovaj pokolj o kojem počinioci tako sladostrasno izveštavaju, bio je najmasovniji četnički zločin u drugom svetskom ratu. Đurišićev izveštaj jeste preteran, a prema posleratnim popisima stradalo je oko 3.000 civila. Struktura žrtava je ono što užasava. Preko polovine ukupnog broja žrtava (oko 53,5%) čine deca ispod 14 godina. Veći deo ubijene dece čine devojčice.
Vrelo: "Draža za početnike", str. 71-73