Gdje je naša Posavina

- Oj, Kate jesil  živa?  

- Sve provirujem  da te vidim, ajde  priturila sam jednu ibrik skače a   nemam  sa kim popiti i pribiti  koji trač. Ustvari  popila sam  ja  jutros  rano   jednu  sa  mojim  bećarem  al’  ode  on   za  poslom  a  ja  se  ovak  muvam po kući. Smišljam  šta  za  ručak a  i  ova aber  kutija  šuti  kao da  je  netko  opet   pokidao  žice. Ajde  der  požuri  da  popijemo jednu pa  za  poslom   da  ne  bude   da  nismo ništa   privrijedile  danas.. To  me   nekako  podsjeti   na   djetinstvo   kada   je  se  u  Posavini  živjelo  možda  i  tada  ubrzanim  tempom  al  je  se  za  kavu  i  pribiti  koju  uvijek  imalo vremena. Znalo  je  se  kada  se  nekome  oteli  krava   jer  je  tada   cijelo  susjedstvo   dobilo  malo  gruše   i  skoro  da je   bilo  slavlje  (nije   svatko  imao   ni  kravu).   Pijetlovi  su  nas   budili   sa   pjesmom   i   u  samu  zoru  udišići  naš  lijepi  posavski  zrak    sa  njiva  se  čuo  zvuk  traktora  ili pak ono,  ajde,  garonja;   šta  si  se  ulijenio  kao da  nisi  jeo   cjeli  dan. Kopači  su   se  skupljali    da  priskoče  u  pomoć, ili  ako  se oblaci   zacrne  i  zaprijete  kišom   išlo  se   pomoći  pokupiti  sijeno.Ah,  lijepa  su  bila  ta  vremena. Mi  kao  djeca   smo  bježali  od  posla  mada  se  bilo  teško  izvući,  jer  ako odbiješ   nema    se  uvečer   skupiti  u  sokaku i   igrati   ćuze , žmirke  il šta  ti ja  više  znam  čega.  Gdje  je  ta  naša  Posavina   danas ? Nekada  smo se   divili   izlasku  sunca  i   osluskivali   cvrkut  ptica ,  trčali  kroz   travu,  posmatrali  igru  leptira . Danas   ustajemo  navučemo  roletne  da  nam  sunce  ne udara  u  oči. Palimo modernu  aber  kutiju , nekada  telefon  sada   kompjuter. Pogledamo  jel  tko ponudio  kavu  al    virtualnu  ni  okusiti  ne možeš   jel slatka  jel  vruća,  koliko mlijeka  ima  u njoj. Kava  bez  okusa,  ljudi   bez  osjećaja. Išla  bi  ja  kod moje  prijateljice  popiti  kavu   al  kažu  za svaki  slučaj  nazovi  il  napiši  SMS da   ne  poljubiš   vrata  (sve  neki  termini ).  Gdje   smo  se  izgubili?  Potrčala  bi   i kroz  travu  al  ova  današnja  trava  nije  kao  prije   bode  brate   kao da  trčim   kroz   strnik. Nije ni   trava  ista. I  cvjetovi  maka  nisu   vise  crveni. Jeli  to  istina ? Nije,  nije; mi  smo  se  promjenili    a  ne  običaji.  Mi smo  se  izgubili  u  ovom   životu  a  pitamo se  gdje  je  naša  Posavina. Ona  je  tu  ponosna  kao  i  prije  i  čeka   na nas .  Nego    ajde  Kate    priturila  sam  opet  jednu, pa   idemo  za  poslom.

.....................................................

Marina

(Napisano spontano i za pet minuta)