Prasetina i palačinke s medom

Moj tata i djed Stipo su odlučili ispeći prase. Kako tata nema tri čiste kako se to radi  onda je upomoć pozvao moga djeda Stipu da mu dade instrukcije. Na to se moj didan jako odvažio; i kad ga tako pogledaš našepurenog reklo bi se da će bez njega država propast. Onda moš mislit koji je to faktor! Djed Stipo je, motajući duvan, rekao: „E saš vidt zete kak to rade profesori!“ Moj tata je buljio u didana, češao se po nosu i klimao glavom. Onda su njih dvojica sjeli da uz mezu, rakiju i pelinkovac, kao prvo sve to razrade, tojest, kako veli djed Stipo, teorecki pročešljaju.

Moja mama je u kuhinji pravila palačinke za mene i moju sestricu Maricu pa je otuda doviknula: „De ti tajo sve to njemu lijepo nacrtaj inače ništa od prasetine“! Onda je tata pogledao prema kuhinji mrkim pogledom i rekao: „Ajde ti tamo za šporet i nemoj turat nos gdje mu nije mjesto!“ Onda se mama prišuljala do tate, zatrepkala očima i kikoteći rekla je: „Ma daj, šećeru ako nisi majstor za prasetinu, za nešto drugo vala jesi; hoćeš i ti jednu palačinku?!“ Moj tata je maherski klimnuo glavušom a zatim uzeo guc pelinkovca i nasmiješio se kao onaj striček sa tevea, Džordž Kluni. Onda se mama unijela tati u facu i tihim glasićom rekla: „Hoćeš s medom, lave?“

Djed Stipo je u sebi mrmoljio i u rukama prevrtao nekakvu bilježnicu, i gledajuć njega i njegovu kupusaru ne mogu utvrditi ko je od njih stariji. Jednom mi je rekao da je to još iz vremena `Rvacke Države, one prave. Didan je umakajući kažimprst od jezik listao polako kao da gleda gole ženske. Zatim je uzviknuo: „Jeboga jarac di mi se to zaturilo… biće da sam zagubio…, aha, tude je!“ Didan je ubacio jedan čvarak u usta i srknijo guc rakije, a zatim je stavio naočale za kratkovid i pogledavajući između njih i debelih obrva, u sve nas, zakašljucnio se i značajski otpočeo s čitanjem: