Sliku svoju ljubim - Zid plača u Andrićgradu
Petar LUKOVIĆ
U fotogaleriji „Faraon Kusturica i njegova kamena grobnica“, posvećenoj poseti Mileta Dodika Andrićgradu, na jednoj od fotografija vidi se detalj murala na zidu, parče na kojem Šumski Firer vuče konopac. Istraživački tim e-novina otkrio je kompletno umjetničko delo i uglavnom identifikovao likove sa ove šumske ikone...
Rađen po uzoru na Vilerove goblene, sa neoromantičarskim udarima italijanske kič-škole kojoj nije mogla da promakne nijedna zrela jabuka – ovaj dirljivi mural nepoznatog autora svoju kompoziciju duguje religijskoj formuli: da je život zbir ljudi, flore i faune. Matematički model zahtevao je da na muralu bude ukupno 16 lica (tri mlađe žene, jedna starica, dva deteta, šest neidentifovanih muškaraca, te vodeći kvartet u kojem su Mile Dodik, Emir Kusturica, Čak Noris i Novak Đoković); životinjski svet je za mural delegirao pet ptica u brišućem letu i dva zaljubljena labuda koji u dubokom petingu pod plodovima jabuke ispituju granice slačka; konačno, boje flore brane dva drveta simetrično postavljena levo i desno; jedno je široko i plodno, grane su mu savile do crne zemlje, sočni plodovi vise nad labudovima i staricom koja u rumunsko-slovačkoj nošnji, sa crnom maramom žalosti, vitla dečijom harmonikom; u daljini je nekakva šuma iz Šumske, dovoljno neprohodna da se u nju lijepo izmesti masovna grobnica.
Kako to pametnim rečnikom kažu mladi iz Beograda, dešavanje se dešava udesno, gde grupa građana iz neobjašnjivih razloga vuče nekakvo uže koje dlanove struže; vidimo Dodika koji je zapeo kao sivonja, nemoćni Nemanja upinje se da uže bude što duže, ali, srećom, tu je Chuck Norris u maskirnoj majici da otme svetinju od neprijatelja, preciznije konopac. Kao u svakom kolektivnom sportu, na muralu je sedam nemih posmatrača (četiri unknown muškarca + Novak Đoković + nepoznata žena + dete u ćošku) koji bez vidljivih emocija posmatraju omiljenu disciplinu umrlih Jadranskih susreta. Tko su oni s druge strane koji drže uže – ne zna se, ali se naslućuje; to je belosvetska bulumenta neprijatelja Šumske, verovatno muslimani ili e-izdajnici, koji u grupi očajnički pokušavaju da iz okvira murala izbace Mileta i Nemanju.
Ipak, centralno mesto ove slikovnice pripada dragoj gošći iz Italije; pored bicikla, u albanskoj fashion-kombinaciji (crvena suknja, crna bluza), kao preslikana iz filma „Malena“, stoji spremna da krene Monica Belucci, osoba koja je imala hrabrosti da za „Glas srpske“ procedi da je Mile Dodik „jedan šarmantan muškarac“. Ikonopisac, u ovom slučaju muralista, pazio je da iznad Monice ne leti ptica (zbog eventualnih sranja koja padaju s neba); pomerio je Monicu od jabuke kako bi se šumska pornićarka razmahnula svojim poprsjem; finally, Monica je oličenje MILF-zrelosti, nasuprot onaj babi s harmonikom i nekom hippie-detetu koje u ruci drži cveće tkoje nitko tneće.
Najviše kreativnih dilema u slikarskoj radionici e-novina vezano je za lik i telo ženske osobe koja raširenih ruku vrti belom suknjicom, tik ispred labudova, a iza obavezne babe sa rusinsko-moldavskom suknjom; romska e-škola mišljenja tvrdi da je biće s murala u seizmološko-semantičkom smislu reinkarnacija glumice Sinoličke Trpkove iz Nemanjinog filma „Dom za vešanje“ (1988); druga, patriotska e-škola uverena je da se iza prikaze krije Ivana Žigon, mada ima onih koji po redakciji krišom izgovaraju ime Isidore Bjelice, što, vaistinu, ima smisla, jer je osoba zalepljena za jabuku, a jabuka asocira na Evu, a tko je srpska Eva nego Isidora, zar se Adam ne zove Nebojša Pajkić?
Numerološka analiza broja jabuka ukazuje da ništa nije slučajno; pod lupom i prljavim očalima autora teksta otkriveno je da na kamenom platnu Zida Plača živi ukupno 32 komada ovog nekad popularnog voća; budući da je broj 32 deljiv sa 8, stižemo do svetog broja četiri koji simboliše snagu Šumske kroz četiri plemenita metala (Dodik, Kusturica, Vasić, Kecmanović). Povrh svega, postoji osnovana sumnja da je upravo Vasić nepoznata osoba iza Chuck Nortisa, a da je Vladimir Kecmanović, tradicionalno, nemi posmatrač (desno, u daljini, ispred šume, gore). Prisustvo pet ptica je poruka da pet svetskih sila preti slobodarskom duhu Šumske (SAD, Njemačka, Velika Britanija, Turska, e-novine); srećom, polni odnos među dva srpska labuda samo je metafora parabole o nekadašnjoj ljubavi između Dodika (levi labud) i Borisa Tadića (desni labud), čime se poručuje da su muda od labuda svekoliki spas za srpski narod sa obe strane labuđe Drine.
Ovaj Wall Of Tears koji je delo anonimnog šumskog DaVinci-genija svojevrsna je preambula ustavne ampule o zajedništvu Šumnjaka, gostiju iz Italije, Srbije i one babe iz Ukrajine, te labudova, ptica i jabuka, sa decom u goblenu Dodikovog Doma za vešanje.
Da je sreće, posle ove nacionalno-jabučne instalacije, onaj goblendžija Viler bi, da je bilo sreće, izvršio harakiri u Višegradu. Jer, ovakvu sliku, s naglaskom na jabuke, imao je Milan Lukić dok se zabavljao na višegradskom mostu, bacajući zaklane Bošnjake u nepokorenu Drinu.
Zato je mural tu da nas podseti da se ništa, u stvari, nije desilo. Eto, stigla Monica Belucci biciklom. Živa i zdrava. Čak je ni Mile Dodik nije silovao, a mogao je. Umesto da bude medijska žrtva, pojavila se na muralu. Da vidi kako Mile i Emir vuku uže, e, moj šumski druže.