Zubarska je muka pregolema

Generalno gledajući Kruško je, da kucnem u drvo, bio dobroga zdrav­lja. Dobro, im'o je i on "šlauf' il' birbauh što bi rekli naši vječni enemis Švabe. Prekomjerna količina ispijene žešće i apsolutna apstinencija od bilo kakvog bavljenja sportom učinili su svoje. Nekad zažiga u krstima, nekad pluća 'oće da se odvale i oči iskaču, nekad srce k'o preskoči malo i znojovi krenu od tabana pa poviš niz slabi­ne, al' nije to Kruška puno tangiralo. Kaki! Im'o bi običaj reć:

-        Jaka sam ja volina, neće mene!

U stvari, istina je bila malo drugači­ja. Poput mnogijeh svojih zemljaka Kruško nije volio ić' u bolnicu na pre­glede. U njegovom zavičaju se dokturu išlo baš ono pred odapinjanje kad više ni laserske tehnologije i najno­vija dostignuća na polju savremene medicine ne pomažu. Jedared Kruška onako baš kurvanjski opako zaboli zub. Dur'o ti on, ja­rane, jedno tri-četri dana, ćutio, tu­ro kaladonta na rupu, stavlj'o bjelog luka, trlj'o po labrnji prvo crnim pa ondak bjelim vinom i sve to k'o šlag na kraju zaljev'o mehkom rakijom da utrne. Utrne to malo, al' kada br­lja popusti, zaboli, bolan, još više, a Kruško samo škrguće i mameni po kući. Peti dan Kruško reče sudbo­nosno DA i vako prozbori svojoj vo­ljenoj:

-        Ženo, ojtra moram poranit zubaru, zovi onu malu iz Gra'ova da mi prevodi. Što Kruško naredi tako i bi. Neđe oko devetke Kruško se nađe sa ma­lom from Grahovo i uđoše u čekaonicu. Svi se smiju, svi ljubazni, samo se kesere i viču OK. Mala uze formulare i pođe ispitivat nateklog Krušku. Ime, prezime, SSN, zanimanje, adre­sa i ostale generalije išle su dosta glat­ko. Hau ever, kad pređoše na drugi dio, nastadoše pizdarije.

GRAOVKA: Kad ste posljednji put čistili zube?

KRUŠKO: ??? (Jebote, misli se Kruš­ko u sebi, Kako crno čišćenje?) U stvari Kruško nikad zaomprave nije bio kod zubara. U njegovom kra­ju kad zub zaboli odeš kod čo'eka. U zavičaju neko veze gomblene, neko skuplja salvete, neko kamena s ra­mena, a neko pak odluči da vadi zu­be ljudima. Tako je u susjednom se­lu bio jedan Brko što je čuda činio sa klještima. Taj kad u svojoj štali uvati zub, govno izlazi namprečac. I tog je­senjeg predvečerja Kruško se obreo pred Brkinom kućom. Nakon kra­ćeg razgovora krenuše put ordinacije-štale. U štali mrak, samo Bikulja junica jauče, jer se najela nakog me­la pa se nampumpala ko krava. Le­ži nako u štali, digla sve četiri i ruči. Brko prvo Kruški dade anestenziju. Kad Kruško skroz ispi politru prepečenice, Brko zavrnu rukave i uze klješta i poduhvati kvarni zub. Bijo je Kruško jaka momčina, al je u jaukanju uskoro nadjeb'o i Bikulju. Na mo­mente se nije moglo razaznati ko to u stvari arlauče, Kruško ili Bikulja.

KRUŠKO: Napiši der da nisam im'o osiguranje, pa sam preskočio par tojih čišćenja.

GRAOVKA: OK, Koliko puta na dan perete zube?

KRUŠKO: (Gleda u malu ko sabla­zan) Čuo je Kruško dosta o njojzi. Jes da joj ćaća diže dobre pare i da može dobro popit, pa samim tim nemere bit loš da ga jebeš, al nesretan jado sa njom. Vidi joj frizure, sve ko oni što se drogiraju tambletama i tantoviraju po tjelu. Kruško bi se dao okladit da ona ima jedan tatun poviš guzice. I vidi joj samo one alke u nozdrvi, k'o Bikulja iz Brkine štale. Jes' da mala završava medicinu sve sa odličnim na jesen, al ruku na sr­ce, Zapad joj je mozak ispijo. Šteta, da je malo pametnija mogla bi se do­bro udat za kakog našeg momčinu sa konstrakšn. Tamo ima lijepijeh, sve od brda odvaljeni. Misli tako Kruško, pogled mu odluto neđe u zavi­čaj i zaboravio čo'ek na pitanje. Sve u mislima olajava malu, a ona gleda u Krušku i pita se šta mu je. Mora da su bolovi nepodnošljivi čim pravi nake grimase, pomisli mala Graovka i nako se indiskretno nakašlja, što našeg junaka vrati ponovo u javu.

KRUŠKO: A kol'ko se prosječno zubi peru na dan?

GRAOVKA: Pa u principu poslije svakog jela, odnosno kad se ujutro ustane i pred spavanje.

KRUŠKO: (Ajebote, pa jel' ti ljudi išta drugo rade osim pranja zubiju, meni jedna pasta traje i po godinu dana).

KRUŠKO: Napiši dva do tri puta.

GRAOVKA: OK. Recite mi sad da li redovno "flosate" zube?

KRUŠKO: (Gleda blijedo).

GRAOVKA: Znate ono, uzmete ko­mad konca pa laganim pokretima provlačite između zuba?

KRUŠKO: Aaaaa to! (A čuo je Kruško od jednog svog ja­rana, da je jadnica malo i zastranjala. Da se emancinpirala i fenizirala ili kako se to već kaže, a jednoč se, tvr­de očevidci, ljubakala s svojijem spo­lom. Šta ćeš, misli se Kruško, uđe šejtan u tjelo i nema povratka. Džaba, i strave ne pomažu kad se saljevaju).

KRUŠKO: Napiši da ja to ne radim. Nema se kad.

GRAOVKA: Da li konzumirate alko­hol i koliko dnevno pijete?

KRUŠKO: (Eh, sad smo na mom te­renu. Al čekaj malo. Šta sad da ka­žem? Trebam li se falit il' opet lagat?