Novi predmet - RRGP

Petak, poslije podne i zadnje školsko zvono ovoga tjedna. Turbo ugođaj. Moj drug Božo je rekao: „Idemo odlupat' malo zidare kod igrališta.“ Cijela ekipa je u glas viknula: „Idemo!“ Božo je ostao loco, a ja negdje na glavnici. Po tatinoj naredbi morao sam odmah poslije škole doma - idemo u Polje pokupiti sijeno. Možete zamisliti na ovoj vrućini skupljati sijeno, strašno, gore nego konc-logor.!

Na večer, poslije završenog robovanja na Polju, rekao sam tati, idem na RRGP. A on je rekao: „Je li ti to neki novi predmet u školi? Ako jest more, a ako nije ne mere!“ Odbrusi tata. Ja sam rekao: „Jest, jest novi i cijela ekipa je tamo.“ Tata je rekao: „Koja ekipa klipane?“ A ja mu velim: „ Tu su kao neka vrsta profesora: Pokljukuša, Stjepan, Šokica, Dragan, Ana-Marija, pa zatim su tu još i sele, Ivanka, Brdo, oblomov, alan, baka i dido, Lopov, belaj boy, torcida split, magi... a ima i svakojake životinjske vrste od kurjakova do sokolova pa onda raznih specijaliteta kao sirnica pa onda razno voće i povrće kao višnja, trešnja, rajčica...“. Tata je složio nedefiniranu facu, poluotvorenih usta i sa čašom ladne pive u ruci, gledao me. No, moj didan Stipo, da smiri tatinu napetost, je rekao: „Dobar je taj RRGP, poučan, i ja često svratim, dok nema babe Mare". Onda smo ušli u Chat sa super konspirativnim Nickom. Glazba ljulja kao na derventskom vašeru a DJ Sokica prede ko' mačka. Autobus se puni, neki ulaze-izlaze ali se polagano puni. Na čelu sjedi alan a na repu torcida split a ono u sredini ko sendvić (meso, voće, povrće, belaj i neki šmokljo). Ivanka, sele i Zavodnica pričukaju opušteno uz kavicu, sa malkice trača. No, žene ko žene. Alan kao pravi kavalir, pozdravlja sve (samo) cure. Upada oblomov i čudi se (ko, šta, gdje, kada?). Belaj boy je trenutačno u kadi, kupa se i ujedno večera. Ženama se priključuje i Ana-Marija. Dobre su dok je lagana glazbica ali kad krene žešće, polupaše sve oko sebe. Torcida split išće samo dalmatinsku ili domoljubnu pismu, od neke druge zaboli ga glava. Čudno je bilo i mom didanu pa je rekao: „Šta radi ovaj Dalamtinac na posavskom radiju, možda ga poznajem, ja sam prije prodavo maune i grašak u Splitu.“ Braća Begići pjevuše ko slavuji a tetak Mato kaže: „Begići su zakon, ja sam ih u Njemačkoj uvijek slušo na svom kazetofonu marke Filips.“ A mama je ušivajući dugme na tatinoj košulji, rekla: „Koko de pitaj toju Šokicu jel more nešta od Silvane Armenulić.“

A tata je rekao: „Koji su to zgubidani. Sjede po cijeli dan, tipkaju i mlate praznu slamu. Sve bi ja to u Polje pa zgrćati sijeno, ajmo...“

Didan je, motajući duvan, rekao: „I kažem vam pazite šta pričate pred Kokom.“ A tata je uperio pogled u didana i rekao: „A, gloga ti a zašto da mi to pazimo (upirići prst u mene) pred ovim klipanom. Šta je on!? - parok!“ Didan je uz tišinčugu napravio filozofsku facu i rekao: „Koko je o vama brbljao na Posavskom vremeplovu a kako stvari stoje sad će brbljati i na radiju RRGP, hehehe...“

Koko od Posavine