Nostalgija

 

Ilija Ico BLAŽEVIĆ

O, Bože nikako izbrisati slike

Procvalih ravnica i naših brda

Lajanje pasa i kravlje rike

Zelenih pašnjaka i goveda krda.

 

Ima već dugo, duša oplakuje

A prošle mnoge zime i ljeta

Zov povratka u glavi odjekuje

Što vjetrom šalje ta zemlja sveta.

 

Svaki dan si tu, pred očima samim

Dozviždala valjda u nekoj oluji

A ja drhtim, zato što se sramim

Jer sam podvrgnut nekoj rodnoj struji.

 

Uhvati me neka nostalgična tuga

I tako klekne nasred mojih grudi

A smije se ko da mi se ruga

Ne znam da li zbog brda ili  ljudi.

 

Kažem sebi, sutra okrenuću ploču

Ravnodušnost bacam, neka znaju

Nedam mladost da mi ovdje loču

Niti starost nad kojom tako laju.