Zima, zima e pa šta je...

Za vrijeme blagdana smo samo jeli, pili i izležavali se. Pored toga ja sam se često igrao sa mojim plejstejšenom što su mi poklonili baba Mara i moj djed Stipo. Mojoj sestrici Marici su igrice na plejstejšenu bile autobus brutalne pa sam se morao boriti sam protiv sebe. Mami i tati je ponekad bilo dosadno od izležancije u primaćoj na kauču, pa su se išli vrlo često pofatat i podrapati. Oni to još zovu ruki-cuki. Onda je došao dan “D” i prvi dan škole, poslije blagdanske uživancije. U učionu je ušla učiteljica Ivka, tresnila dnevnikom od stol. Mala tišinica. Umilnoćom je pogladila prve redove (cure i štreberi), a onda je gledala malo kroz prozor pa preko naočla na ekipu. Pa opet tako. Ja sam u nojevskom stilu zabio nos u bilježnicu i čekao kada će zapotjerati raspravu o oficijelnoj proslavi Setog Nikole i vatanju magle od strane mene, moga druga Bože, Ferde i  onoga malog Kiće. Spao mi bager sa srca kad je odpočela drugu diskusiju tj., o tome kako je zima čudesana i čarobna, i da mi o tome napišemo diktat. „Najbolji zadaci će otići dalje na školsko takmičenje a za najlošije zalijepiću kečeve.“ Rekla je učiteljica Ivka a onda je pogledala preko naočala po učioni i dodala: „ Eto... Ima li pitanja, s tim u vezi?“ Onda sam ja dignijo ruku i rekao: „Ima!“ Učiteljica je rekla: „Izvoli Koko! Samo  bez gluposti, moliću!“ Ja sam rekao: „A kad sam ja to pitao nešto glupo?“ Onda je ona rekla: „Evo sada, naprimjer.“ A ja sam rekao: „Okej, ako ćemo voditi taku diskusiju onda je bolje da ja začepim labrnju.“ Onda je ona rekla: „Eh..., ma, Koko samo sam se šalila, hajd reci nam tvoju pitalicu, jer žurim na roditeljski od trećeg 'B'“. Onda sam ja pitao: „Kakva mi je to čarolija od zime kad je prošli tjedan bilo minus stopedeset a danas plus osamnaest, a između toga pada kiša?“ Učiteljica Ivka je dobila izraz nekuženja u faci  ali je sa smiješkom  rekla: „Nisam govorila da pišete  o vremenskoj prognozi, nego o tome kako zima zna biti lijepa i čarobna, razumiš!“  A ja sam rekao: „Nema toga više, to je pluskvamperfekat.“ Uča opet u čudilu: „Koko šta sad opet lupetaš, od kuda ti ta ludorija od filozofije“? Ja sam rekao: „Nije to ludorija od filozofije. To mi je rekao moj didan, da je klimatizacija pred smak svijeta, tj. mrak i strava“. Učiteljica Ivka je stavila ruku na čelo i dreknila: „Molim..., koji je fenomen taj tvoj didan?“ Ja sam rekao: „Nije on fenomen, on je Stipo i ja mu sve vjerujem jer zna sve kao kompjutor.“ Učiteljici Ivki je prikipilo, zatvorila je oči i rekla: „Koko sad je dosta! Neka ti se idući tjedan ćaća ili mater nacrtaju kod mene u zbornici!“ Ja sam zinuo. A ona je još rekla: „U diktatu možeš opisivati zimu od doktora Živaga u kompletu ali ti kečuga ne gine!“ Ja sam zbunjen blejio u prazan prostor. Onda je moj drug Božo dignuo dva prsta. Učiteljica je rekla: „Izvoli Božo, ali bez Kokoizma moliću fino.“ Božo je rekao: „Oćemo li dobijati plusove ili minusiće ako pišemo o stvarnoj ili o čarobnoj zimi?“  Uča se podbočila i nakeresila na lijevu nogu: „A šta ti misliš?“ Onda je moj drug Božo rekao: „Mislim da je najbolje da pišemo nadolazećem proljeću.“ Autobus tišina, a zatim ludilo od smijeha. Učiteljicu Ivku je uvatilo lagano rumenilo a onda je urliknila: „Kada se ja vratim..., za pola sata..., hoću sve zadaće crno na bijelo! A poslije  imate kontrolni iz matuše!" Zalupnila je vratima i otišla na roditeljski od trećeg „B“.

Piše: Koko od Posavine