Seks na jugoslovenski način

Galebovi, ili mali nokat kao erogena zona

Statistički posmatrano, ljubavlju se najviše bave tzv. "gale­bovi" (nem.: "Bumseneksperten"), stanovnici priobalnog pojasa SFRJ, naročito Dalmacije. Ime su dobili po mor­skim pticama, poznatim po svojoj eleganciji i jakom želu­cu, jer jedu šta stignu, uključujući i otpatke.

Galeb se poznaje po čežnjivom pogledu i zlatnom lan­čiću. Onaj koji drži do sebe ima još i medaljon s odgo­varajućim znakom zodijaka i masivnu srebrnu narukvi­cu s pločicom na kojoj kurzivom piše "Stipe" ili "Ive". Da bi postigli što veći utisak na žene, neki galebovi imitiraju Mišu Kovača i nose pozlaćeni prsten s crnim kamenom, tzv. meteoritom. To je bilo zgodno, jer pomaže kod zapo­činjanja konverzacije ("Schau, schau, mein Schmuck aus Himmel mit ein Meteorit kommen").

Prsten, narukvica i ogrlica idealno se slažu s belim pan-talonama i rože strukiranom košuljom. Poseban efekat postiže se otkopčavanjem gornjih sedam dugmadi kako bi se dlake uplitale i šuštale na večernjem povetarcu. Takođe se preporučuje i tetovaža sa stilizovanim sidrom ispod ko­jeg piše "JNA" ili još bolje, "JRM". I naravno, dugačak no­kat na malom prstu. To žene vole.

Zvonimir Rogoz, čovek koji je skinuo Hedi Lamar

Zvonimir Rogoz bio je jugoslovenski Porfirio Rubiroza i Starac Vujadin u istoj osobi. Svetsku slavu stekao je u filmu "Ekstaza" jer se Hedi Lamar skinula gola čini ga je videla. To je bio prvi film u istoriji svetske kinematografije u kome su gledaoci mogli da vide obnaženo žensko telo. Rogozov uspeh bio je tim veći jer je u vreme snimanja "Ekstaze" on već bio stariji čovek, koji je iza sebe imao stotine uloga u austrougarskim, eshaezijskim i čehoslo-vačkim filmovima. Hedi je pak bila mlada, neiskusna i veoma stidljiva.

Kasnije, posle II svetskog rata, s nepunih 90, Rogoz je nastavio da igra romantične ljubavnike. A još kasnije se istakao u ulogama kod Vrdoljaka kad je ovaj bio u fazi naprednog pisca Miroslava Krleže. Rogoz tada jedino nije igrao barunicu Kašteli jer nije imao sise. Ostao je upam­ćen po fantastičnim erotskim poduhvatima i po tome što je u 113. godini rodio blizance.

U oblasti polnog opštenja Rogoz je imao konkurenciju jedino u liku i delu druga Tita. Od svih Jugoslovena, Tito je raspolagao najvećom muškom snagom. Prema nekim biografima, bio je oženjen 17 puta i imao više stotina decei unuka. O njegovim uspesima ispredaju se legende: počev od toga kako je na prvu godišnjicu Oktobarske revo­lucije šarmirao Pelagiju Bjelousovu plešući "mamušku" s balalajkom u zubima i flašom votke na glavi, do toga kako je na klaviru svirao bečke valcere ispod prozora Herte Has u Salcburgu.

Lijepe žene prolaze kroz grad

Najveća ljubav druga Tita i najraskošnije otelovljenje ju-goslovenskog sna bila je lepotica iz Like po imenu Jovanka Broz. Jovanka je bila poznata po izuzetnoj eleganciji, i što se toga tiče, mogla je da joj konkuriše samo kralji­ca Elizabeta i ponekad, za rođendan, njena mama. Zbog toga su joj zavideli i svašta napričali Starom, pa ju je ovaj, nakon izvesnog oklevanja, na kraju ipak oterao. Odmah su je se svi odrekli, uključujući poslugu, pudlice i Nikolu Ljubičica.

Posle Jovanke, narod je najviše voleo Fahretu Jahić (nom de guerre "Lepa Brena"). Ova vilendorfska Venera iz Brčkog postavila je krajem prošlog veka standarde kla­sične dinarske lepote, stila i duha. "Lepa Brena" je nasta­la slučajno, posle pokušaja jednog voditelja da se naruga lošem ukusu TV gledalaca. Pokušaj nije uspeo, ali su gle­daoci kolektivno kažnjeni time što i danas pamte ono što normalan čovek ne sme da drži u glavi: "Čačak, Čačak, šumadijski rock'n'roll, to je život moj i tvoj, oj Moravo, oj..."

Potpunu suprotnost Lepe Brene predstavljala je Bernar­da Marovt. Vitka i nežna, ona je svojom urbanom, pomalo melanholičnom lepotom bacila na kolena čitavu genera­ciju čitalaca zagrebačkog magazina "Start". Ubrzo posleduplerice u "Startu", ranih osamdesetih, Bernie je aklama­cijom izabrana za mis Jugoslavije. Iz razloga koje čitaoci ovog magazina nikada nisu mogli da shvate, nije postala i mis sveta. Ali, što se njih tiče, kao da jeste.

Tako mlada, a već Slovenka

Bilo je puno toga u SFRJ oko čega Srbi, Hrvati i ostali Bo­sanci nisu mogli da se slože. Ali, svi su se slagali u jednom: da je zemlja okrugla, voda mokra i Slovenke lake. Krilata izreka "tako mlada, a već Slovenka" ponavljana je širom SFRJ kao biser narodne mudrosti i aksiom primenjene etnopsihologije. Obično iza pete runde, kada razgovor u nekoj seoskoj kafani sa fudbala pređe na fundamentalna pitanja filozofije marksizma. Jer, kao što je za razumevanje svetske revolucije neophodno poznavanje jedanaeste teze o Fojerbahu, tako je i za razumevanje seksualne revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije neophodno razumevanje ove klasične teze o Slovenkama.

Još od pre II svetskog rata, za razliku od žena u nekim drugim delovima zemlje, Slovenke više niko nije trampio za koze i vreće brašna. One su u NOB i oružanu revoluciju ušle kao već emancipovane žene, koje su znale šta hoće, i koje se nisu ustezale da kažu šta je to. Ovo je ostavilo du­bok utisak na partizane, pogotovo što su to većinom bili seljaci iz patrijarhalnih sredina, koji su pre rata do žena dolazili retko i teško, uglavnom putem otmice. Posle de­mobilizacije oni su se vratili kućama puni neverovatnih priča o preduzimljivini Slovenkama i o tome kako su se sa njima borili rame uz rame i spavali bok uz bok. Ili kako već.

Najveću slavu stekla je slovenačka partizanka po imenu Špela Rozin. Ona je već krajem šezdesetih otišla u partiza­ne, gde ju je narodni heroj Veljko Bulajić lično naučio da ubija Nemce i domaće izdajnike s leđa. Ta Amazonka sa Triglava nosila je kožnu jaknu, kožne visoke čizme i bila je opasana kožnim remenjem. Ima ko voli.

Čudo neviđeno

Međutim, iako popularne, Slovenke dugo nisu važile za neke ribe. Smatralo se da su najbolje ribe bile u Beogradu, i u tome su se uglavnom svi slagali, a najviše Beograđanke. Znalo se da nešto dobrih riba ima i u Zagrebu i Sarajevu, a takođe i duž dalmatinske obale. Naročito kad Čehinje dođu na more. S druge strane, u Sloveniji nije bilo ni loših riba. Kako je to moguće, objasnile su mačo-fašističke svinje, prema kojima ružnih žena ne može biti sve dok ima dovoljno cvičeka. Kao dokaz navodili su činjenicu da Slovenci puno piju i da se retko trezne.

Nešto kasnije, kada je, otvoreno rečeno, za ljubav već bilo kasno, i kada su Srbi već počeli da bojkotuju Fructa-love sokove (koje su kao pa pili), a Srpkinje da bojkotuju Zorana Predina (dotle je bilo došlo!), pojavila se Savina Geršak. Ona je dokazala da Slovenke nisu bile samo lepe, već i fatalne, i to bukvalno. U filmu Živka Nikolića "Smrt gospodina Goluže" Savina nije htela da progovori ni reč sa Ljubišom Samardžićem (jer se pravila da ne zna srp­ski, već samo hrvatski), zbog čega se ovaj na kraju bacio s mosta u reku.

U pamćenju publike ostala je i antologijska scena iz fil­ma "Čudo neviđeno", u kojoj zanosna Savina igra trbušniples na kafanskom stolu u nekoj crnogorskoj vukojebini, na šta lokalni pop, otac Makarije (Bata Životinja, naravno) kaže: "Ovo je, što bi naš narod rekao, dobra pička."