Ženu dam, auto ne dam
Arijana ČULINA
Muški vole imat svega puno i veliko. Puno ženskih, puno love, puno kose, veliko auto, veliku kuću i veliki ku...
Sve muške na svitu ipak vežu zajedničke osobine. Domaći muškići ne razlikuju se od evropskih muškića po željama, ali malkice se razlikuju po mogućnostima. Većina koja voli i posjeduje lipe stvari, dolazi do njih po sistemu snađi se druže ili ko šta capa, capa. Onaj koji je igra po pravilima, nije se puno obogatija. S novom državom dobili smo i novi prelazni tip muškarca u novo društvo i novi suvremeni svit. Kažu da su muški zaljubljeni uglavnom u vlastitu pamet, lovu ili čašicu. I kako postoji intelektualni snobizam, a to su oni koji se vole dičit svojom pameti više nego novcem, jer novca u pravilu nemaju ili imaju jako malo, tako postoji tajkunski snobizam, u koji spadaju oni kojima je bitan obrnuti redoslijed, jer pameti nemaju, imaju jako malo ili nedovoljno, iako su uglavnom suprotnog mišljenja. Najblentaviji ljudi često imaju najbolje mišljenje o sebi. To je i normalno. Svi na kraju krajeva nađu neko svoje misto pod suncem. Na jednoj strani priroda ti da, na drugoj uzme. Bog se zato lipo pobrinija. Svaki čovik voli se pohvalit oružjem iz kojeg najbolje puca. Žene se vole dičit lipotom, zgodnim tilom, domaćice svojim kolačima, slikari, pisci svojim djelima, tajkuni vilama, jahtama, a većina muškaraca automobilima.
Nigdi toliko algi ka u uvali našeg djetinjstva, nigdi toliko auta ka u poslijeratnoj Hrvatskoj. Svi kukaju -nemamo, nemamo - a teško da se i u Evropi more nać toliko dobrih auta na kvadratnom kilometru koliko more kod nas. Kruva će naši muški bit gladni, na mini-malcu će živit, al auto će pokazat. I dok Evropljani uglavnom u svakodnevnom diru voze manja, jeftinija auta, a u garaži drže skupa, mi vozamo skuplja, a garaže uglavnom nemamo. Najnoviji podaci govore da Nijemci troše manje na automobile nego ikad prije. Kupovna moć je pala onoliko koliko je euro poskupija životne troškove, a to je oko 30 posto, dok se prosječna starost automobila povećala. Dok nekima ne smrkne, drugima ne svane. U isto to vrime naš poznati tajkun uložija je gotovo cilu svoju godišnju dobit za kupnju najnovije zviri od auta. A kad je pita mater šta misli o njegovu novom sportskom ljubimcu, seoska žena je izjavila: "A dobar ti je, sine, al u bratovog ti more više kumpira stat".
Auto je jedan od statusnih simbola moći. Pročitala sam da ima puno dužnosnika koji žive u potleušicama, al voze auto od 100.000 eura. I kad ga ne mogu otplatit, prite i samoubojstvom. Život dam, auto ne dam. Oduvik se govorilo da su muški ka i dica, i triba im dat neku igračku da bi bili sritni i mirni. Nakon ratnih devedesetih, na još uvik razorenim cestama političari su se vozali u najluksuznijim limuzinama. Kad se prominila vlast, nakon rasipne desnice vladajuća ljevica dovezla se isprid Sabora na biciklama, u stojkama i jugićima, pokazujući tako svoje razumijevanje za nedaće naroda s kojim se, eto na taj način, poistovjećuje, za razliku od svojih prethodnika. Ali nije dugo tribalo da te olupinezamine crne pantere, tipa Mercedes, BMW, Audi. U lošem autu političar gubi na snazi, ko će mu virovat. Svak će reć: "Kako će nama pomoć kad sebi nije uspija čili život zaradit ni za pošteni auto?" Zato su porezni obveznici odlučili odvojit od svojih usta i dat miraz livim, desnim i srednjim političarima da ne budu u podređenijem položaju od evropskih kolega.
Uz onu - život dam, auto ne dam, mogla bi slobodno dodat i onu - ženu dam, auto ne dam. Zato bi sad malo iz ženske perspektive progovorila o automobilima i muškarcima.
Dugo analizirajući muški rod, došla sam do zaključka da muškarac nikad ne može volit ženu ka šta voli auto. Odnosno, može, ali samo u početku, jer brak je za muškarca ka i novo auto. Bija bi u njemu dok je nov, a nakon šta ga izgustira, zaminija bi stari auto za novi i stariju ženu za mlađu. Kažu u Splitu: "Jebeš auto i ženu koji ne troše". Novo auto i mlada žena koštaju.
Koliko sam samo puta bila ljubomorna na ta auta, jer toliku ljubav, koju muškarci iskazuju prema njima, nikad neće iskazivat prema ženama. To ću vam pokazat na samo nekoliko primjera.
Recimo, ako žena nakon dugog hodanja s muškarcem srca svoga poželi uć u brak, čest odgovor na koji će naić biće: "Pa čekaj, nigdi nam se ne žuri. Kad se dvoje vole, papir nije bitan, taj potpis samo će nam sve upropastit", a da recimo istom tome muškarcu pokažete najnoviji Ferrari, BMW ili Mercedes, i predložite mu da izabere bi li ga volija imat na posudbu ili u trajnom vlasništvu, sigurno ne bi reka razmislit ću, kvragu i potpis, nije vrime da ga uzmem, pričekajmo. Ženu vole posudit, a za auto se vole oženit.
Drugi primjer:
Auta uglavnom vole pokazivat, a žene u kući krit.
Novo auto ponosno voze po cilom gradu, a ne ostave u garaži ka često tek vjenčanu ženu u kući.
Treći primjer:
Toliko koliko paze i maze auto, nikad ne paze ženu. Ako ih pitaš u kući da ti promine žarulju ili očiste stol posli ručka, namrštiće se, namrgodit, složit facu i uglavnom dat vam do znanja koliko im je angažman te vrste odvratan, težak i dosadan, ali prominit felge na autu, minjat svićice, glancat svoj automobilčić, mazit ga, pazit, peruckat, ka i sve poslove vezano uz svog ljubimca, obavljat će s posebnim gustom.
Kad muški kupuju auto, uvik se pitaju: "Šta bi to auto moglo povalit?" Bolje auto - mlađa ženska. Za uvatit mladu, zgodnu ženu, mladom frajeru ne triba ludo mlado auto, a starom i ćelavom bogme da. Mora vozit nešto stvarno jako da bi prikrija i nadomistija vlastitu slabost. Konjske snage su nadomjestak za izgubljenu moć.
Jedna moja prijateljica nije znala šta učinit s mužem koji je ima ljubavnicu i nakon burnih neprospavanih noći, savjeta i govorancija, dovinila se jadu. Njemu nije ništa mogla, ali autu bogme da. Dok je popodne spava, uzela mu je ključ, išuljala se iz kuće i onako, ka usput, svom forcom potegla debeli friž priko čilih vrata njegova novog ljubimca. Spustila se noć, on se klasično uredija i pripremija za ljubavni sastanak, opravdavajući se ka i obično kako mora hitno na neki poslovni razgovor za koji ne zna koliko će trajat i tako dalje, i tako bliže. Žena već navikla na izmotavanja te vrste, rekla dobro i čekala. On kroz vrata, ona na prozor. Ljubavnica većprotokolarno stigla, dragi joj galantno otvorija vrata velikom gestom. "Pridrža joj ih, šta meni nikad nije", požalila mi se prijateljica, a kad je ugleda oni friž, zaurlika je jače od Tarzana. "Jeba te, ko mi je ovo učinija, ubit ću ga, krvi ću mu se napit, golim rukama ću ga zadavit. Ovo mi se u Evropi nikad ne bi dogodilo. Tamo ne živi ovakva stoka koja je u stanju čoviku ovako nešto napravit, koja je u stanju poštenu osobu ovako upropastit." "Ma nema veze, pusti auto, važna je romantika", smirivala ga je ljubavnica. "Aj u pizdu materinu, ti i romantika", posla on nju i romantiku tamo, a ljubav se rasplinila u tili čas. Gospođa je, naravno, uvrijeđena odlepršala, a da on to nije ni primijetija. Između dobre ženske i dobrog auta uvik izaberu auto.
Eto, ako im oćete nešto napakostit, nikad im to nemojte radit priko njihovih žena, samo priko auta. Ženu danas moš dobit i besplatno, a auto bogme moraš platit, a poznato je da sve šta čovik plati, više cijeni.
Najviše mrzim kad nagaze na gas. Mogla bi popizdit. Time dodatno pokazuju svoju snagu. Ja sam tako jednom frajeru, rekla: "Slušaj, oš smanjit tu brzinu, nigdi nam se ne žuri. Bolje sporije pa sigurnije". On se samo glupo nacereka i reka da ne želi da mu žene komentiraju i sole pamet za vrime vožnje. "Znaš šta, muški koji imaju onu stvar malu, voze brza, velika auta i šetaju velike pase", ispalila sam mu. Krrrrr, zakočija je naglo ka lud, a ja skoro opalila glavom u šoferšajbu. "Van." Srićom, izbacija me.
Muški ne mogu podnit žene za volanom. "Vidi ove kako vozi, vidi se da je žensko, ma ko tim glupačama da dozvolu, mili Bože?!", često ih moš čut da govore. Gađaju se i džentlmenskim ispadima tipa: "Ovco, kravo, glupačo, ko ti je da volan?"
Ali žene tribaju bit pametne i dat im na važnosti. Kad na mene neko tako pizdi i trubi, ja mu samo mahnem i pošaljem poljubac, tipa Marilyn Monroe. Cmoknem i šarmantno ga otpuhnem. I ko bi se onda na mene dera? Niko. Ko bi ima srca reć da sam velika glupača? Niko. Samo mala. A muškarce ionako male glupače privlače. Dobri su oni, samo s njima triba znat. Jeste primijetili, ako vam parkiranje u rikverc malo teže ide, kako se odjednom ka po nekom pravilu skupi čila svita muškaraca. "Naprid, naprid, naprid", viče prvi. "Malo nazad, nazad, nazad", doda drugi. "Motaj, motaj, motaj, očešaćeš čovika do tebe", prodere se treći, a četvrtog obično pustim u auto da za mene ka nesposobnu obavi taj teški posa on ka sposoban. I tako čiloj ekipi promatrača dam na važnosti, a junaku koji, nakon tako uspješnog i teškog pothvata ka šta je parkiranje, izađe iz auta s gardom ratnog oslobodioca, od zahvalnosti se bacim oko vrata. Mora se, jer to je ravno dočeku junaka koji je netom izvršija najsloženiju ratnu operaciju i očekuje da mu se dodijeli orden za hrabrost. Jednom su mi tako četvorica auto primištala. Triba samo znat šta im je prioritet i dat im na važnosti, onda će sve bit u redu. Od auta jedino više vole rođenu mater.