Zašto su komšije bolji od susjeda

I onda su tu naše komšije Ristići, ionako čefuri, koji žive pored nas tako da ja mogu čuti njihovu muziku kad Bole odvrne TV Pink. Bole i Živka su oboje iz Bosne i to iz istog sela, negdje pored Bijeljine, imaju dvije kćerke, Snježanu i Sanju, koje su već obje udate, a Snježana je već trudna. Bole je domar u Bežigradskoj gimnaziji, a Živka je već u penziji, jer ima problema sa srcem i to. Oni su naše komšije jer kod njih možeš otići kad god hoćeš, ako si zaboravio ključeve, ili ti u nedelju navečer trebaju jaja, ili Radovan ode Boletu kad ne može gledati neku fudbalsku tekmu, jer Ranka gleda neke svoje gluposti. I kad Bole slavi slavu, Radovan ode kod njih i ubije se ko živina. I svaki put kad dođeš bude ovako: »O, Marko, pa gdje si ti? Pa kako si? Sjedi malo. Popij nešto. Evo malo pečenice. Evo pivo za košarkaša.« Bole dosta puta dođe kod nas, kad mu nešto nije jasno da kao pita, samo njemu stalno nešto nije jasno, pa kad dođe samo priča i priča, tako da nema šansi da ga se oslobodiš. A zna sve šta se događa na Fužinama. Ko baba tračara. Sviju poznaje i zna sve. On je, majke mi, obavještajna služba. Kad bi radio za policiju, na Fužinama ne bi bilo kriminala.

Mene redovno izjeda kad Bole ulijeće. Joj Bole, đe se gasiš? Redovno ja samo spizdim, a danas mi je prvi put u životu pasovalo što je došao i razbio tu tišinu i malo razmrdao situaciju. Čuo Bole da sam bio u policiji, pa se došao raspitati. Ne baš direktno, on je došao jer kao ne zna kad je sastanak kućnog savjeta, neki lavori, a ionako svi znamo da je došao prečekirati šta se to sa mnom doga­đalo. I onda ga on sve nešta suče i suče, i nešto navlači. Joj, Bole reci više šta hoćeš.

»Vidim ja onog Marininog malog, Acu, hoda on sa zavijenom rukom, pa pitam Miru iz osmice, njih dvije se znaju, pa kaže, da su mu na policiji ruku slomili, i da ga je Marina poslije vodila na urgentni. I da su ga samopustili, kao da ništa nije bilo. A on slomljene ruke, a i rebra mu bila pukla.«

Ja sam samo gledao. Pa čuo sam se s Acom, ali ništa nije rekao. Jebem im mater. Još je i Radovan sjeo pored nas. I njega je bocnulo.

»I pričam ja to Ljubici iz banke, a kaže ona da je i Marko bio s njim. Ustrašio sam se kad eto Marka nisu tako, sva sreća. E moj Marko, nemoj se s policijom zafrkavat, oni su ti pokvareni. Ne, to su, mislim, djecu tako, moj Marko, sramota. Pa još kad sam čuo, da nije bilo nič, da su samo malo galamili po avtobusu... Samo to je onaj prasac Damjanović, šofer, on je zvao policiju...«

»Koji Damjanović?«

»Ma onaj iz Preglovog, sigurno ga znaš, on je od Niša dolje negdje, đubre jedno, on je radio u Saturnusu ko šofer, žena mu radi na pošti kao tajnica, moraš ga znat, kako se ono on zove...«

»Pa šta je on zvao policiju?«

»Ma ja, a ništa nisu ni razbili, ni ništa, samo se de­rali, mogo im je lijepo reć da siđu sa avtobusa. A ne, Marko?«

»Pa šta kažeš... đubre... zašto? Kakav je on onako?«

»Ma đubre svjetsko. Njegova mala je hodala sa ovim malim od Bešlića i kad su prestali hodit, on je maloga išamaro. Dijete, bolan. I to još ona njega pustila.«

»Pa gdje stanuje?«

»Ma na Preglovom trgu negdje, ne znam tačno, Komšić njega dobro zna, njih su dvoje nekad zajedno radili valjda. I njega je nešto zajebo bio, samo ne znam šta je bilo. Ali čim je on s Komšićem šmiro, odma znaš da ne valja.«

Joj, Bole, jesi li morao to objasniti? Sad će se Radovan počet paliti i još će burgijati ko je taj šofer s Preglovog trga. Jer kako to, da je čefur i to još s Fužina a da ga on ne zna. Do sutra će vrtiti po glavi sve čefure s Fužina i negdje u malom mozgu tražiti sliku tog Damjanovića. Ja sam razmišljao o Aci i o tome da stvarno nismo ništa tako uradili da bi nas taj Damjanović tako dobro zajebo, pička mu materina. Acu najviše. Ja ga se sad ne sjećam kako je izgledao ali možda ga se Adi i Dejan prisjete. Neko će ga sigurno znati.