Kad kažem...

(Mk7, 14-23)

- Kad kažem 'bludništvo' - pomislim na mlade Filipinke po bordelima Zapadne Njemačke

- kad kažem 'krađa' - mislim na Đeminicu i šivaću mašinu u njezinim rukama, ukradenu od Ivinice Baračeve

- kad kažem 'ubojstvo' - pomislim na Vukovar, na Škabrnju, pomislim na Lašvansku dolinu, na Bikoše, na Sušanj i Čukle, na Brajkoviće pomislim, na Amidžu i Daidžu... - i na tol'ke naše ubijene bez milosti

- kad kažem 'preljub' - mislim na tolike 'krive korake' koji bole

- kad kažem 'lakomstvo' - mislim na Ahmića kako odvozi tačkama stvari iz naših kuća, a onda poručuje Tati: »E, Frano, znao sam da imaš! - Al' nisam znao da on'liko imaš!«

- kad kažem 'opakost' - pomislim na poklane u Dalju, u Četekovcima, u Križančevu selu, Buhinim kućama, Miletićima...

- kad kažem 'prijevara' - mislim na proteklih pedeset godina i laži o hrvatskom narodu u očima svijeta

- kad kažem 'razuzdanost' - pomislim na golobrade sinove ratnih profitera u sku­pim autima

- kad kažem 'zlo oko' - pomislim na Borovo naselje i izmasakrirane redarstveni­ke iskopanih očiju

- kad kažem 'psovka' - sjetim se nekih mojih prijatelja - Dalmatinaca - kad kažem 'uznositost' - mislim na sve nas, koji se uzdižemo - a nismo vrijedniji od drugih

- kad kažem 'bezumlje' - mislim na jugo-armiju, na četnike, na mudžahedine - i na sve ono što se činilo

- kad kažem »Križ« - onda molim Gospodina da nas izbavi iz svih ovih nevolja; i željno čekam dan u kojem će Gospodar vinograda časno podijeliti nadnice!