Zašto smo uopće izlazili iz mora

1. - Maroje, zasto si ti tako ozbiljan?
Maroje (8g): Ne znam. Bio sam ozbiljan i kao beba.

2. Maroje (8) i ja u moru.
- Maroje, zašto non stop držiš glavu ispod površine?
- Ljubim more.

3. Štokholmski sindrom vjerojatno ima začetak u stavovima tipa "Pa šta, i mene su moji udarali, žao mi je što nisu i više"

 

4. A je me ispripadalo sa ovin nevrimenom. Ovo me sitilo kako me je mater u ratno vrime išla diskretno upozorit i pripremit na moguće granatiranje Splita. Naime, na radiju je bila čula da se dotično granatiranje sprema, nazvala me, ali, znajući kako san strašljiva, nije mi tila reć ništa o potencijalnom granatiranju nego me pokušala okolokole pripremit:

 

ŠIFRA "MLIKO"

 

- Alo.
- Alo, mama.
- Šta radiš?
- Ništa, nešto po kužini.
- Aha. A, imaš li mlika u kući?
- ?
- E, imaš li mlika?
- Mama, svako ko u kući ima dite od godinu dana, ima i mlika.
- Aha. Dobro. A koliko mlika imaš? Litru, dvi?
- ??
- Pitan te, koliko mlika imaš.
- Mama, jesi dobro?
- Jesan, jesan.
- Postavljaš mi čudna pitanja, šta se događa?
- Ništa se ne događa, samo oću znat koliko mlika imaš u kući.
- Ajme meni s tobon. Iman litru! Jesi sad zadovoljna?
- Uf. Malo je to.
- ?!
- Aj lipo se zaleti u dućan i kupi jedno 10 litara da imaš.
- Mama, jesi ti popizdila? Koju će mi gospu 10 litara mlika?!
- Tako, nek se nađe.
- Mama, strašiš me. Govori šta se događa?
- Ma, ništa se ne događa, nego ajde po mliko.
- Neću ić po mliko dok mi ne rečeš šta se događa!!!
- Ma ništa, ćerce! Ništa!
- Sigurno?
-Ma je, sve je u redu. Bogati, ne smi te mater nazvat i pitat imaš li mlika u kući a da ti ne popizdiš.
- A tebi je normalno da me tako iznebuha nazoveš i upreš po mliku, a?
- Pa, dobro je imat mlika u kući, šta se piniš.
- Slušaj, ili mi odma reci šta se događa ili ću prikinit! Biće se sprema napad na grad, a?
- Ajme meni lude žene, odaklen ti to?
- Znači, sve je u redu?
- Je, je. Nego...
- ?
- Imate li vi sklonište u toj vašoj zgradi?

 

5. Sunce je ušlo u sobu
i položilo svoj topli, žuti dlan
na moja leđa

 

6. Jedna od smišnijih priča koje sam čula u Sarajevu. Tip, nezadovoljan muzikom koju je konobar za šankom puštao, obrati mu se:

 

- Kume, možel' se ova muzika pojačat?
Konobar, sav ozaren: Može!
- E, super. To onda znači da se može i smanjit, jel tako?

 

7. Nikad u životu nisam vidjela dijete koje je toliko opčinjeno morem, kao moj nećak Maroje. Kad uđe, njega više nije briga ni za koga. Druga djeca su oko njega, igraju se zajedno, ali Maroje ne vidi i ne čuje ništa osim modrine. Glava mu je neprekidno ispod površine, uranja, izranja, uranja, izranja, pluta, okreće se, komunicira s morem nekim samo njemu poznatim jezikom. Satima bi mogao tako da ga odrasli ne natjeraju da povremeno izađe. Jutros sam njega i sestru ja vodila na plažu, i nakon sat vremena uspijem ih nagovorit da malo izađu. Ona se ispružila kao odrasla sunčajući se, a on je u jedan mali morski bazen ubacivao kamenčiće, zamišljen. Onda dođe do mene.
- Teto, ja ti imam jedan bunar želja, znaš. U njega ubacujem novčiće da mi se ispuni želja.
- O, super. A što si zaželio?
- Da mogu opet ić u more.

 

8. Maroje (8g): Teta Bobo, noćas ti nisam bas puno spavao.
- O? A zašto?
- Sestra me cilu noć gurala sa nogama.
- Ajme, bidan ti.
- A vidiš mi ovi ožiljak na kolinu?
- E?
- To mi je mama išla pomoć da izadjen iz mora, pokliznula se i ja padnem na kolino.
- A bemu miša...
- Znaš šta, teta Bobo?
- Šta, zlato?
- Težak je život sa ženama.

 

9. Itnile se ja i Sandra u more. Plutamo. I onda će ona:

 

- Zašto smo mi uopće izašli iz mora?

 

Meni uletilo tupilo od nekuženja. Kako smo brate izašli iz mora kad smo ovi čas u njega ušle?
Pa joj uputin pogled: ?
- Mislin, kao VRSTA.