Na dlanu
Milošević je vojno-političko rukovodstvo RS-a ubjeđivao da su u Dejtonu dobili mnogo više nego što zaslužuju.
Piše: Mirha DEDIĆ
U Dobanovcima je 27. novembra 1995. godine održan sastanak rukovodstva SRJ, Crne Gore i Republike Srpske. Milošević je govorio šta za Srbe znači Dejtonski mirovni sporazum kojeg su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji predsjednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević i kojim je zvanično okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini.
"Interes SRJ i RS-a je da mi popravimo i radikalno unapredimo naše odnose sa SAD-om. Klinton se sa mnom složio da odnosi treba da budu prijateljski i da u odnosima SAD-a dobijemo primat. U Dejtonu su Srbi zauzeli mesto u srcima Amerikanaca koje su do sad imali muslimani. Ceo smo proces u Dejtonu vodili bez trikova. Ovde smo to juče raščistili sa rukovodstvom RS-a, čak je to shvatio i Krajišnik koji je najtvrđi. Mi smo dobili pola BiH, izlaz na more, nema ni jednog grada na Savi koji nije naš, nema ni jednog grada na Drini (sem Goražda) koji nije naš. Bolna tačka je pitanje Sarajeva. Ceo svet je stao na stanovištu da Sarajevo ne bude podeljen grad. Mi smo izdvojili Pale i ako bude dovoljno pameti u Sarajevu ljudi da ostanu, jer to će se internacionalizovati, a ako to neće mi ćemo im pomoći da se u rejonu Pala pravi privredno-kulturni centar koji će nuditi prosperitet Hercegovine. Dobijena je država zapadno od Drine gdje nije nikad postojala. Ostalo je pitanje para, od 6,5 milijardi dolara dobiće se jedna četvrtina za RS. Imali smo vrto teške pregovore. Startovali su da Srbima pripadne onoliko teritorije koliki je njihov procenat. Ostaje da se priča kako smo uspeli. Krajišnikove urlike da nam je SAD neprijateljske uspeo sam da stišam. Nisu nas oni bombardovati već UN, SB i naši prijatelji Rusi koji nisu digli glas u SB. Čak i da su nas oni bombardovali, oni su spasili Banja Luku i celu Krajinu od egzodusa i poraza i to su učinili direktno Amerikanci. Hteli su da uspostave ravnotežu. Za nas je najhitnije da vojska ima pozitivan stav prema mirovnom procesu. Ove mape i granice su fiksne i ne mogu se menjati lokalnom i globalnom akcijom i to se ne bi smatralo ratom već čistom terorističkom akcijom. Nema više krojenja mapa ratom. Odsekli smo komad Sarajeva, ali to je naše. Ako politički zadržimo ljude u Sarajevu, mi ćemo onda dobiti i njihov deo. Moramo da onemogućimo bilo koga koji bi divljaštvom unesrećio naš narod. Niko nam ne može uzeti RS niti i jedan njen deo", govorio je dugo Milošević rukovodstvu RS-a.
NEZAVISNA REPUBLIKA SRPSKA NEMA ŠANSE
Dejtonski sporazum je zvanično potpisan tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu. Dvije nedelje nakon potpisivanja ovog istorijskog sporazuma, 28. decembra 1995. godine, Milošević je ponovo kod sebe pozvao vojno-političko rukovodstvo Republike Srpske.
Tom prilikom Milošević je kazao: "Hteli smo da se sastanemo i da otvoreno porazgovaramo kako dalje da okrenemo stvari u svoju korist. Dobili smo Srbiju do Novog Grada, gradove na Savi, Drini... Pogubno je delovanje rukovodstva na Palama. Zaustavili smo pad Banja Luke, bombardovanje. Postigli smo ponudu koju smo dobili u vreme pobede (49%), a postigli smo je u periodu poraza. U Dejtonu smo imali Hrvate sa Njemačkom i velikim silama, Muslimane sa islamskim delom od Suharića, dobili smo RS i pola Bosne. Ovaj vek je počeo ratom u Sarajevu. Najvažnije je graditi i jačati rubna područja da se ne bi demografski osipali. Taj sporazum je prekretnici ka miru i prosperitetu RS. Što se tiče Sarajeva, imaćemo produženje perioda. Na čelu Džulvanove operacije je nepristrasnost! SAD su nam saveznici. SAD ne želi nemački uticaj na Balkanu. Oni žele svoj uticaj ovde. Želimo uspostavu prijateljskih odnosa sa SAD. U RS se odvijaju dva procesa: vojni aspekt mirovnog plana, njegova implementacija, drugo - borba za vlast. Na vlast treba dovesti ljude koji su za progres, za integraciju srpskog prostora, koji su protiv špekulanata. Mi svom narodu u RS-u želimo mir, prosperitet, demokratske odnose, razvoj, a ne robovanje pod novim srpskim agama. Zašto je NATO bolji od UNPROFOR-a, zbog toga što je došao da se podeli Bosna. Muslimani će se orijentisati na saradnju sa SRJ, pre nego sa Hrvatima. Neće muslimani graditi sa starim Izetbegovićem svoj prosperitet već sa evropski orijentisanim muslimanima...
Naš cilj je: puna saradnja sa IFOR-om. Vlada RS u kojoj su Krajišnikovi kumovi i sestrići je sva,za zatvor! U tu političku vlast nemamo poverenja ni jedan promil. Podeljeni građani RS-a nemaju perspektivu, naprotiv, ujedinjeni sa Srbijom u političkom i instu-itucionalnom smislu, imaju itekakvu! Nezavisna Republika Srpska nema šansu!
Što se tiče Karadžića i Mladića, rekao sam Amerikancimada da nikog nećemo isporučivati. Uzimanje talaca je ratni zločin. Oni ne žele da se sretnu sa Karadžićem i Mladićem. Što se tiče vojnog aspekta, jako je važno da vi odredite ko će da zastupa Generalštab, njima ne treba poštar. Što se tiča Rusa i pilota - vi ste nešto dilovali nama iza leđa, nama ste se kleli da ne znate ništa o pilotima, a radili ste sa Rusima. Nije dobro da mimo VJ i Jugoslavije radite sa Rusima i očekujete od njih spas. Vaše političko rukovodstvo je ovde, a ne u Moskvi i na Palama, Stvorena je srpska država tamo gdje je nikad nije bilo.
KARADŽIĆ JE NAJVEĆI LICEMJER, A KRAJIŠNIK ZLO ZA SRPSKI NAROD
Malopre me zvao Karadžić, bio je prisutan Perišić, on kaže -penzionišite ove generale. To je njemu glavna briga. Što se tiče mapa, to je politički rešeno, a ne geografski. Krajišnik nije dao da Lukić ide da crta mape. Krajišnik je zlo za srpski narod, taj je bahat, to je ludo... Imao sam strašna okapanja sa Krajišnikom u Dejtonu, on se slaže da strane vojne trupe vrše vojne aktivnosti, a ne slaže se da stacioniraju na teritoriju RS-a. To je glupost. Od četiri mape (Kutljerova, Vens-Ovenova, Kontak grupe i ova) najbolja je ova!
U Sarajevu, najbolje je da se razdvojite, da niste u istoj ulici i da sedite na buretu baruta. Treba da se gradi srpski deo Sarajeva.Nismo mi nikada identifikovali greške vojske RS sa greškama političkog rukovodstva RS koje su, mislim na političko rukovodstvo, katastrofalne. Vaše političko rukovodstvo je samo sejalo iluzije. Karadžić je rekao da ima samo jednu primedbu -duži period za Sarajevo i da je ovo najveća pobeda Srba u XX veku, da bi Karadžić na Skupštini RS rekao da bi oni na pregovorima postigli još više. Zašto Karadžić viče - kriva je Vojska, kriva je Srbija. To je buduća retorika za vlast u RS-u. On se povlači sa čela SDS-a, on će vuči konce, a ako SDS bude na čelu to je tragedija za srpski narod. Haški tribunal i izručenje, to zaboravite. Nemamo nameru nikoga da isporučujemo, pa čak ni Radovana Karadžića. Hag je bio u funkciji političkih pritisaka", kazao je na kraju Milošević. •