Parola

Moj tata i mama su se izležavali na trosjedu u verandi i faćkali i drapali. Tata je fatao mamu za guzu a ona se cikotala i kao malko branila. Onda ja zazvonijo tatin mobilni i fataži je bio kraj. Tata je dignijo  mobilni i samo slušao šta mu spikaju i mijenjao farbe u faci; na kraju je postao turbo crven. Onda je onako ušokiran otišao do kredenca i nasuo si jedan pelinkovac. Mama je rekla: „Lave šta je bilo, ko je zvao?“ Tata je rekao: „Onaj murijaš Pero, veli da moram hitno u stanicu. Koko je uhapšen i sproveden u panduriju!“ Mama je raskolačila oči, stavila ruku na usta i rekla: „Uime Isusovo i majko sveta; moj Koko uhapšen! A zašto?“ Tata je rekao: „Pisao je na zidu škole ‚Za Dom spremni’“! Onda je tata arlauknijo: „Gloga li mu da mu gloga, balavog, zadaviću ga goloručke!“ Mama se skljokala priko naslonjača i objesila usta do parketa i rekla: „Ajoj proglasiće mi dijete ustašom samo zato što piše po zidu ‚Za Dom spremni’“!

Napokon je moj tajo došao u policiju kod murijaša Pere. Pogledao me je turbo koljački, a ja sam sjedio na klupici i buljio u ništa. Onda je tata rekao murijašu Peri: „Jesam ja to dobro skovčo da ste vi priveli moga Koka samo zato što je pisao neke parolice?“ Onda je Pero rekao: „Jesi, prika, dobro si skužijo. I to nisu ‚neke parolice’ nego ultramacionalističke. Onda je tata rekao: „Pa aj ti kaži meni kume moj, od kad je to zabranjeno u ovoj državi? Jel vidiš da na svakoj tarabi piše tako nješta!“ Onda je Pero rekao: „Tarabe nisu u našoj nadležnosti! A on je škrabao na školi, čovječe, razumiš, na školi a ne na stadijonu Dinama!“ Onda je moj tata dreknijo: „Slušaj vamo! Ako je mali pisao ‚Za Dom spremni’ ne moraš se prema njemu ponašat kao da je štajaznam kaki elemenat. Murijaš Pero je zinuo u tatu, obrisao znojavu ćelenku i pitao: „Nego kako?“ Tata je rekao: „Kao da je ustaša! Tojest da ga odma pustiš i da mu daš još pet maraka za sladoled!“ Onda je tata mene prostrijelio pogledom i rekao: „Od koga si čuo te ultramacionalističke parole majmune jedan?“ Ja sam se skupijo ko kišna godina i rekao: „Od djeda Stipe. On veli tako se vikalo za vrijeme Rvacke!“ Onda se tata okrenuo prema murijašu Peri i rekao: „Eto, vidiš mali je nevin. Moraš privesti moga punca i raspravi to s njim!“ Pored znojava ćelenke murijaš Pero je brisao i znojavi vrat a onda je podigao lijevu obrvu i rekao: „Čekaj saću pozvat šefa pa nek on vidi šta dalje s ovim deliktom!“

Napokon je onaj striček Anto koji je bio šef policije došao i rekao murijašu Peri: „ Aj Pero ometaš me u važnim poslovima zbog ove pizdarije! Šta ti nije jasno?“ Pero je rekao: „Sori šefe al ja ne znam ko je ovde sad nadležan: Mi ili povijest?“ Onda je šef Anto pitao: „A jel imamaš ti Pero kaki dokazni materijal ovoga delikta?“ Murijaš Pero je u stavu pozdrav domovini rekao: „Imam šefe!“ Zatim je izvadio fotke i stavio na stol. Šef Anto je valjajući čačkalicu s jednog kraja usta na drugi buljio u fotke i nešto mrmljao. Onda se okrenuo murijašu Peri i rekao: „Pero jes ti vidio ovo?“ Murijaš Pero je rekao: „Jesam šefe!“ Šef Anto je rekao: „Aj sad pročitaj šta ovd na ovim slikama piše!“ Murijaš Pero je stavio naočale za kratki vid i pročitao: „Za Doma spremni!“ U stanicu pandurije je uletila tišinčuga. Šef Anto je zinuo u mrijaša Peru i rekao: „I…?!“ Moj tata je također zinuo u murijaša Peru i rekao: „I…?!“ Murijašu Peri je uletilo lagano rumenilo u facu i malo mu se glas oduzeo. Onda je šef Anto onako odvažno kao da drži presjednički govor rekao: „Ovo vam, dakle, nisu nekake ultramacionalističe parole negoli tipične đačke parolice koje teže ka slobodi i demokratskom ustroju naše mladeži!“ Onda je šef Anto pogledom zraknuo na mene i rekao: „Aj ti momčino sad kući, slobodan si! A ti Pero ajd operi moje auto; za pola sata moram sa mojom tajnicom na bitan sastanak u svezi obrane zakona i pravne države!“

Koko od Posavine