Jedan čovjek jedna stranka (treći dio)

Predrag RAOS

Točka 11

Svima ćemo zajamčiti potpunu slobodu govora. Tako će se ga­dovi sami razotkriti.

Točka 12

A za one koji budu samo šutjeli i mislili si svoje, i za njih mi imamo lijeka, jer znamo zašto šute i znamo što misle. Jer zašto bi šutjeli ako ne misle, a ako misle, znamo što misle, jer se drukčije i ne može misliti.

Točka 13

Najopasniji su oni podmukli gadovi koji nam daju podršku, pa dvolično jedno misle a drugo govore, ali nasneće prevariti. Kad već ne mogu misliti kako treba, neka to bar slobodno kažu, da ne moramo iz njih izvlačiti svaku riječ. Kao da je lako stalno nekog mlatiti i puštati mu struju kroz genitalije, i tako iz dana u dan. Ma i pivo bi ti dodijalo, i vruć ćevap.

Točka 14

Stranka će poštovati sva ljudska prava sve dok se ona ne kose s višim interesima, a što je viši interes nego umlatiti gada?

Točka 15

Radi razvijanja kreativnosti i oslobađanja stvaralačkih snaga, stranka će se boriti protiv birokratizacije u vlastitim redovi­ma. Stoga će sveto pravilo biti: Ako vidiš gada, ne čekaj da ti s neba padne degenek ili bokser, nego pokaži malo inicijative u bazi, udri ga i s čim imaš i s čim nemaš: lancem, papigama, čekićem, kolcem, sjekirom, nogom, ciglom, kamenom, beton­skom žicom, bejzbolskom palicom, nogom od stolca, kladom i oklagijom. Mali skauti koji se posebno dobro snađu u izboru alata dobit će značku na prsa i nogu u tur.

SRPSKA MINIMALISTIČKA STRANKA

Tačka 1

Ko može Srbina da pobedi, ako ga ne ubedi? A ko može Srbina da ubedi? Onda ne može niko ni da ga pobedi!

Srpska minimalistička stranka u to će da ubedi Srbine, i tako će da pobedi. A ko ne da da se ubedi, tog će lako da pobedi.

Tako ili nikako, drugačije ne valja.

Tačka 2

Uzmimo, recimo, Kosovo, ko je tu pobedio? Ko ga slavi, mi ili Turci? Pa ko je onda pobedio?

Da nas ubede, složili su i Ćele-kulu, pa opet, ko je u njoj u par­lamentarnoj većini? Srbi, bre. Ali Turci nikako da to razumeju, mnogo glup narod.

Al mi ćemo da shvatimo. Ići ćemo u narod, propovedati, osveš­ćivati, onesvešćivati, već što bude trebalo i što narod traži.

Tačka 3

lli Slobo, recimo. Ko je koga ubedio, on lekare ili le kari njega? Pobedio Slobo, lepo, sve dokazao kako je rekao, rekao umreću, i umro. Pa su na kraju i oni morali da priznaju da je Slobo klinički slučaj. Samo što u to ne mogu da ubede Srbine. I dobro je da je tako. Jer ne bi od naših lobanja Turci zidali Ćele-kulu da nisu tako tvrde. Bila bi to biblijska kuća na pesku, a pesak je na Adi Cigan­liji, tamo nek zidaju Cigani i Ćivuti, da ih jebali Cigani i Ćivuti.

Mi ćemo da idemo u narod i da ubeđujemo. Da je Slobo zaista bio klinički slučaj, pa će sav narod za njime da pođe.

Tačka 4

A za Kosovo ćemo da se osvetimo. Ničija sveća ne gori do jut­ra! A što ćemo duže da čekamo na osvetu, to će slađa da nam bude, kao kad ho ho hoo Ko se ne osveti, taj se ne posveti, a od 1389. smo se nešto načekali, pa ćemo, ako treba, i još hi­ljadu godina, da imamo o čemu da mislimo, da nam ne zarđaju vijuge, mora i Srbin o nečemu da misli. Kosovo je tu, Turci su tu, živi su i zdravi, hvala Bogu, a i mi smo tu, stari četnik, stari četnik željan je megdana. Mi hoćemo da se bijemo, oni neće da se biju, Hrvati hoće da nas nabiju, na Kosovu još raste trava zelena, i još su živi potomci onih gavranova što su leteli nebom i nosili odsečene ruke i druge manje delove tela. Pa seli na granu, i nećedu da zapevadu ni kad im lisica svašta napriča, da su Srbi najlepši na svetu, ne nasedaju na provokacije. Pa sad čekamo da Turci opet dođu pa da osvetimo Cara Lazara i Miloša Obilića i već ko naiđe. I onda će da bidne nebo će plakat dugo i gorko jer neće biti Turčina. Jer s kim da se onda, bre, koljemo? O čemu uopšte da mislimo?

Al sad čujem da bi Turci u onu Jevropsku uniju. Ako, ako. A kud će, bre, ako ne preko Kosova? A tu ih mi čekamo. Ćemo dignemo vojsku.

Samo da te Šiptare prije sredimo, da nam Arnauti opet ne režu uši.

To je naš istorijski program.

Tačka 5

Ni Pavelićeve nas ustaše nisu pobedile, ni Titovi partizani, nego samo malo, koliko je trebalo. A ubedio nas nije niko, jer Srbin se ne da ubediti, jer onda više ne bi bio Srbin, na sramo­tu ocu i rodu svojemu. Nego smo mi pobedili njih. A kako, to će se utvrditi naknadno, u kojem se cilju trebaju sprovesti obimna istorijska istraživanja.

Tačka 6

Ni Tuđmanove nas ustaše nisu pobedile, a to što su dobile svo­ju državu, ako, ako. Na Turke čekamo još od 1389., pa ako na ustaše pričekamo od 1989., ako, ako. Jer ako ustaše krenu u Afričku uniju, ta gde će nego preko Kosova?

Osim toga, jebo ti i takvu državu koja Srbije nema.

S tom ćemo istinom u narod.

Tačka 7

I ono u Jasenovcu je bilo koliko oni nama, toliko mi njima. Oni nama Savu, mi njima Svetog Savu. Tako smo posvetili Savu, tako je nastala Sveta Sava, ne znaju da im Srbija teče ispred kućnog praga, kroz prestonicu, Jelačiću i njegovom konju i Tuđmanu ispred zobnice.

Ne može niko nas da pobedi. I niko nas još nije pobedio. Jer na kraju ćemo mi da pobedimo njih. To vam ja kažem.

Tačka 8

Al pustimo istoriju, ko je begeniše. Nego se vratimo na Duša­novo carstvo. Bre, koliko je bilo! Da ti ga pokažem, ne bi vero­vao. Malo manje nego mongolsko, a i kraće je trajalo, ali je zato bilo za večita vremena. Ko Jugoslavija, reko Tito da će da traje milijun godina, a ko Titu sme da kaže da laže? Ta nije država dečji balon da se duva samo zato da se izduva, pa onda još i prdne i odleti znaj ga kuda. Država je, bre ... država. Nešto za što se držiš. Čvrsto držiš. Ko za brod koji tone. Ko za kljunče od opanku dok balegaš po uranku. Jer ako se ne držiš za državu, ni ne možeš da shvatiš koliko je to čučanje državotvorni čin. Sve za državu, za nju daćemo sve iz sebe.

I zato ćemo mi opet da je duvamo dok se ne naduvamo. Jer neki duvaju travku, a mi bre, mi duvamo državu. Dok se čitava država ne naduva.

Tako je i sa srpskim grobovima. Ko leži u Grantovom grobu? Pa Srbin, laka mu bila srpska zemljica, gde bi drugo? A ko živi na srpskoj zemljici? Pa Srbini, ko bi drugi, i ne sviraj kurcu! Dakle, ima da idemo u narod pa da mu objasnimo, to je ko tablica množenja, ono na prste kada zbrajaš. Srbin u srpskom grobu, na srpskoj zemljici živi Srbin. Gde je grob tu je Srbija, jer u Srbiji može biti samo srpski grob, a gde je srpski grob, tu je Srbija u kojoj žive Srbini.

Još je Čika Jova lepo pevao: "Gde god nađeš zgodno mesto, ti Srba posadi, a Srbin je blagorodan, pa će da nagradi."

Ko je glup da ovo shvati neka se ne pravi pametan, jer ćemo mi i pametne da naučimo pameti.

Tačka 17

Neka Srbine ne bune mnogi srpski dijalekti, sve ćemo mi njima da objasnimo, jer budu i baba i ded, celi vek proživeli zajedno, pa se opet ne razumeju. Osim kad odu u krpe, ho ho ho ho hoo

Tako i mi Srbini. Jer ima jedan srpski koji se zove nemački, a ima opet i jedan srpski koji se zove francuski, a ima i jedan srpski koji se zove kineski, no sve je to jedan srpski, jer kako će Srbin da priča nego srpski? Sve ćemo to narodu da lepo objas­nimo, i na kineskom ako treba.

E, još jedno. Samo turski nije srpski, njih ćemo da pobijemo. Nećemo valjda Kosovo da zaboravimo, da kažemo nismo se dob­ro razumeli, od toga Kosovski ciklus, i nisu valjda Srbini Srbini­ma rezali uši, majku im nabejem.

Tačka 18

A sad da još razjasnimo i ono s tri prsta, za one koji slučajno ne znaju. Što god je s tri prsta, to je srpsko, to je bar opšte pozna­to. Što znači da su naše sve pilane, one bosanske, a i šire, jer gater iz Bosanca napravi Srbina dok si reko zz-zz. Sad se pitamo šta sve to znači? Pa lepo, ne može svukuda da bude srpski grob. Imali smo mi i plavu grobnicu, pa nam opet ne daju sve okeane, a da je spojeno, vidi se po tome što se mućka. Nego vele: "Nije nego, pojela ajkula!" Mamicu joj na­bejem. Pa onda su tu i one Ande, jedu kondori ljude, posle traži gde je srpski grob sa neba pao. A ima i gde je onaj kamen tvrdi, dok bi grob iskopao, sam bi ga sebi iskopao, ko Srbinu groba kopa sam ga sebi Srbin kopa. A ima i krajeva gde je sam go led, svu Coca-Colu da ohladiš i još da ostane. I sad ukopaš Srbina u glečer, a glečer ga odnese iz Norveške u Švajcarsku, pa ne može da se Srbija tako seli po mapi, ko Ciganče! Nije glečer čerga. Niti je red, niti je lepo za videti.

I zato tu dolaze ona tri prsta. To ti je kao da si udario muhur u katastru, i taj muhur veli: Ovo je sad tvoje. Gde su tri prsta udarena, dođi i ti kao četvrti.

Sad jesi video pingvina kako se gega kroz sav onaj sneg i led, Srbin bi se smrzo, sekirom ga nebi rascepao, a pingvinu ništa. A jesi video i šta iza njega ostaje, iza toga pingvina? Balega, dobro, balega, mora ptica i da sere, nego ono, za svakim korakom?

Tri prsta mamicu ti nabijem, sve je srpsko!

Sve će mo to narodu da objasnimo. Da fata kokoši po dvorištu i nosi ih na sve strane sveta. Ko što je Engleska svet osvajala flotom, će Srbin sa svojim kokoškama.

Perje piri Srbija se širi; perje pada Hrvatska propada.

E da još perje leti, ništa bez pameti.

Kad ustaše vidu tri prsta usred Zagreba, na Dolcu kokošije noge sve na kilo, imaju živi da se pojedu.

Će kupuju samo očišćenu živad, a noge da zadržae na granici.

Ako, ako, ćemi ih bacimo iz avijona. Će svet da osvoji ne atomska bomba nego kokošija noga.

Tačka 24

U skladu sa svojom miroljubivom politikom, Stranka će se bo­riti protiv svih nasilnih, pa i nenasilnih širenja nacionalnog teritorija. Ovo se odnosi na sve narode bez iznimke, ali s iznim­kom srpskog, jer kad neće milom, moraće se silom.

Tačka 25

Ako i dođe do rata, mi ćemo samo da se branimo, štiteći svoj nacionalni teritorij opisan u ranijim tačkama programa, pri če­mu ćemo se strogo držati odredaba ratnog prava ukoliko nas ne ometaju u izražavanju opravdanog gneva.

Tačka 26

Za ostvarenje svega navedenog, potrebna je prije svega narod­na sloga. Zato ćemo da idemo u narod da mu objasnimo da smo svi mi Srbini kao braća, jer kad stalno jedan drugom cepamo mamicu, valjda smo i rod nekakav.

Tačka 27

Niko ne sme Srbina da bije, a ako sme, kako sme?

Tačka 28

Tako ili nikako. I ne sviraj kurcu!