Lepo je biti razapet - Jao, jao, čula sam novu Cecinu pesmu!

Nisam mogla da odolim, ja obožavam te pesme što su hitovi pre nego što ih je iko čuo, isto kao knjige bestselere pre nego što su izašle iz štampe. Šta ću.

Elem, Ceca, srpska majka, miljenica nacije, izbacila novi “hit” za svadbe, rođenja, krštenja, patnju, padanje pod sto, sečenje vena, čestitanje prvog rođendana tatinoj princezi, zabole ga što ova peva o nekoj muškoj krpi, ne razmišlja, voli čovek Cecu i hoće princezu na vreme muzički da usmeri, napijanje i za “pa kaže!”.

Unapred vas upozoravam da je tekst pesme kontroverzan ko što je inače naša muzika, a gospođa majka nacije ovu tužbalicu peva s osmehom oko glave ko da ženi sina i peva onu – Danas, majko, ženiš svoga sina, ženiš svoga sina (ne znam dalje) umesto…

Hiljadu i jedan put
za sebe sam se uplašila,
ljubili su me a ja ništa nisam osetila,
od tih ološa postala sam i ja loša.

Ovo vam je ono – bio seks, orgazam nije bio, on je pitao – jel ti bilo lepo, ona prećutala jer nije lepo da laže čoveka, ili joj je rekao – ti ćeš sutra i tako se nadala, nadala, dok nije prevrnula hiljadu i jedan put i ukapirala da je od tih ološa postala i sama loša što može da znači ili da više nije dala, ili da je u presudnom trenutku rekla – odo’ ja kući, a ti ovo završi sam.

Volela sam jednom ja
i prevarena ja sam bila,
iz te bolesti i najjači se ne izvuku,
sada smejem se kad o moje srce slome ruku.

Od tih hiljadu i jednog, jedan joj se uvuk'o pod kožu i taj jedan je prevario, oni ostali ološi nisu, samo nisu umeli da je nateraju da nešto oseti. Iako sebe smatra jakom, more, najjačom, ne izvuče se, al’ ne reče koje su je muke morile. Ovo vam je najkontroverzniji deo pesme – najjača je al’ se ne izvuče. Ovo da se smeje kad o njeno srce slome ruku znači da je najzad naučila nešto iz onih kretenskih tekstova – zavedite ga u pet koraka, osvojite ga u dva koraka i tri bacanja, da je išla okolo, zavodila al' ostala srca kamenoga.

A sad ide ono – pa kaže, ‘oće reći, refren.

A onda si se ti pojavio
kao da si magija,
i za noć uradio da se opet rodim ja,
a od sebe sam bila starija.

Žene za svakog muškarca, prvih nedelju do mesec dana misle da je magija, gde god da su ga srele, ispred izloga, na parkingu, u crkvi, u redu u pošti, nema veze, uvek misle da je bog namestio da se ona baš tog trenutka nađe na tom mestu na kome je i on. I to prepričava drugaricama kao junačku pesmu koja traje letnji dan do podne, a ne znaš ko je koga pobedio na megdanu, to jest, ko je koga odvuk'o u kreveet. Pošto je već udarila hiljadu i prvu recku, a nije bilo ništa, mrzelo je da se femka i bi šta bi – obnoć se preporodila i podmladila duhom.

Nemam ja godine,
nemam ime ni prezime,
s tobom krv sam promenila,
sebe sam pobedila.

Ovo je toliko glupo da ne znam šta da mislim, zaboravila koliko ima godina i kog je roda, i dok je sa njim mešala znoj, uzdahe i njegovu spermu, da prostite, ona je, u stvari promenila krv, što bi Njegoš reko – stotinu će promijeniti vera da učini što joj srcu drago, šta je obična krv.

Nek’ mi se smeje svet,
lepo biti je razapet,
kada se telo ne protivi,
s tobom živim i kad mi se ne živi.